seead

Imate slobodu govora,uzivajte :)

24.10.2013.

Savršena ženo.

Kada sam mislio da sam se potpuno izgubio,iza sebe ostavio veliku kilometrazu od 20 godina,pomislio sam zar se iko moze izgubiti sa tolikim predjenim putem? Resio sam da se ne bavim vise pitanjima koja mi samo odmazu. Onda shvatam da mi toliko sitnica smeta, da nisam ni primetio zimsku idilu u kojoj se nalazim. Sve sami ledenjaci,koji su plakali zbog sunca koje je promolilo svoje zrakove kroz krosnje oblaka i magle. Nisam znao cak ni koliko je sati. Nisam znao koji je dan,mesec godina. Znao sam samo broj licne karte,i to ne svoje ,vec neke nebitne licnosti koju sam upoznao u posti...neke davne ’90. Koracao sam kroz polu istopljeni sneg i posmatrao neke srne koje su pile vodu sa neke bare koja se formirala od gomile istopljenog snega. Idealna prilika za lovca koji je hteo da usmrti ovu briznu majku laneta i sve to iz sopstvenog zadovoljstva. Iskreno cak i ovako hladan ne bih imao srca za tako nesto. Misli su mi kolutale u glavi,a onda je si se stvorila ispred mene. Poznata ili ne stvorila si se. Licila si na sumske vile koje su gospodarile odredjenim predelom. U zenici tvog oka presijavao se zid. Zid tvrdjave koja je postavljena oko tebe. Naizgled neosvojiv. Okrenula si se i uputila nekuda. Hteo sam da te dozovem ali pre nego sto sam izustio: ”plava zeno” ,polstala si smedja. Pre nego sto sam izustio:”Brineto”,postala si crna. Odustao sam. Nisam hteo ni da te dozivam vise,samo sam te pratio. Energija koju si ti nesvesno pustala na slobodu ,uticala je na to da pratim tvoje tragove u snegu. Neumorno si koracala,koracala i koracala. Osvrnula bi se na mahove,cisto da vidis da li si mnogo odmakla. Nisi. Samo me zanimalo dokle ces ovako. Cipele koje sam nosio polako su postajale mokre,tako da mi nije bilo nimalo prijatno pratiti te,ali toga verovatno nisam ni bio svestan…zanesen tobom. Mrak je uveliko pao. Cudio sam se kako znas put,kako znas kuda ides,ili nisi znala? Svejedno pratio sam te. Muk i tisina koja nas okruzuje cinila je situaciju jezivom. Onda sam se probudio rano ujutru. Barem mislim da je bilo rano ujutru. Dezorjentisan,u nekoj sam postelji. Sam,ali uguzvan carsaf i ugnjecen jastuk kazuju mi da si bila tu. Nevoljan da ustanem,resio sam da te cekam neznajuci hoces li se vratiti...nisam ti ni laku noc pozeleo.

14.11.2012.

Peron broj?

Leto je prošlo,a i jesen je, svi su vozovi otišli...Gdje je stanica na kojoj me čekaš?

09.11.2012.

Obicno jutro.

...cuo sam prepoznatljiv zvuk alarma koji je oznacavao da je tacno 07:00 sati. To je znacilo da je vreme da ustanem. Spremio sam se na brzinu. Kada sam zakoracio vani,shvatio sam da bi bilo pametno promeniti jaknu i utopliti se malo vise. Na brzinu sam i to uradio,a onda ponovo izasao napolje. Zakljucao sam vrata i uputio se ka stanici. Pogledao sam oko sebe,bio je to prizor koji me je na trenutak zaustavio. Magla mi je suzavala vidno polje,a tu dokle mi se pogled pruzao,na preseku, jasno sam video stap koji je bio prekriven injem,trava u komsijinom dvoristu bila je kao polavljena ledom iz zamrzivaca. Okretao sam se jos malo,zanesem takvim necim,a onda shvatio i da je vreme poprilicno odmaklo i potrcao,kako mi autobus ne bi otisao.Disao sam ubrzano ,a vazduh koji sam ispumpavao iz pluca jasno sam mogao da vidim,zbog hladnoce kojom sam okruzen...usporio sam posle nekoliko desetina predjenih metara. Odjednom kao da sam se vratio u realnost,ili sam tu uvek bio? Ne znam da odgovorim na to pitanje. Cuo sam jos,negde na smrzlim granama drveta ptice koje su bile prilicno glasne. Pomislio sam da se svadjaju,takvim mi se ucinio ton kolim su se sluzile. Nisam imao vremena da slusam raspravu ,pa sam ubrzanim hodom nastavio dalje. stigao sam do stanice,video par ljudi koji cekaju autobus,to je bio znak da sam stigao na vreme.

24.10.2012.

Ne lozi se.

Hajde de,napravi se pametna..reci rec ,dve i nasmej se ponosno,misleci da si pobedila. Necu reci nista. Samo cu otici...otici,sto dalje od tebe.

11.10.2012.

Istina.

Moliti boga da nam stvori neko dobro u ovom zivotu isto je kao kad bi covek koji sedi nad izvorom molio izvor da ga spasi od zedji. Sagni se i pij! Potpuno dobro dano nam je. Treba samo umeti da se koristimo njime.

07.10.2012.

Neko kao ti..

Kao i juce,provescu dan bez tebe. Jos jedan u nizu koji traje citavu vecnost. Sa ocekivanjem da sam svaki put kada pogledam u teledon propustio zvukn sms-a . Gresim,kao i uvek. Nema te. Znam da sam namagarcen po ko zna koji put,kriv sam sebi. Verovao u nekolicinu lepih reci,zaneo se. Mnogo je lakse nego prosli put,ili svaki naredni ..ali je opet tesko. Covek koji voli. Verovao sam da cu jednog dana biti srecan uz tebe,a sada..Opet svestan toga da moram da ustanem i da se potrudim. Hoce li biti tesko ili lako, ne znam. Put do srece verovatno nije lak. Opet sam pomislio na tebe,previse je dodirnih tacaka da bih te olako zaobisao. Trudicu se znam,jaci sam od svega. Sreco,drzi se..krenuo sam u akciju :)

07.10.2012.

Zaraza...

Na ovom svetu mnogo je lakše živeti bez pisanja nego bez vodovodnih instalacija. A neka mesta na svetu imaju vrlo malo i jednog i drugog. Naravno, ja bih radije živeo bez vodovodnih instalacija, ali ja sam bolestan.


seead
<< 10/2013 >>
nedponutosricetpetsub
0102030405
06070809101112
13141516171819
20212223242526
2728293031

MOJI LINKOVI

MOJI FAVORITI
Florence
Zato što te volim.
- M I N A -
mymoonlog cine-city stars
AKSJAKSJ
više...

BROJAČ POSJETA
1921

Powered by Blogger.ba